Plešem promjenu

Plesni termin koji sam nakon par mjeseci pauze konačno postavio, iznenadio me dobrano. Pokazao mi je da ja “nisam vlasnik” svoje radionice, da ona ima svoj život, i da ako sam bacio fokus s nje na nešto drugo (a ne makar vježbao putem, što moram priznati da sam malko preskakao) da će ona slijediti principe razvoja koje mi je pokazala i udariti me nogom u …dupence da se probudim 😉

Mislite da je to neki bed? Mislite da se to drugima ne dešava? Ma kakvi, odgovor je NE na oba. Nije bed, to je kao da te vlastito dijete poduči nečemu što si ga ti učio, a ne poštuješ to ovog trena. Ujedno se to dešava i drugima, neki to vide neki ne vide, a mnogi ne priznaju javno, jer ipak mi trebamo kao imat gard prema vama ostalima, jer mi smo voditelji, a vi polaznici. Jel da? E pa nije to samo tako. Naravno da neka znanja i iskustva voditelj možda ima u većim količinama, ipak, svaki termin je nova lekcija, i kad tad dobit ćeš po egu ako se postavljaš “iznad” ili zapustiš.

Zanimljivo je da sam u nekom procesu čišćenja (s krajnje “nezanimljivim” efektima u praksi 😉 i da sam eto, baš sad bio zapustio ples. Uhvatio se nekih “za preživit” stvari. Pa me, eto, ples prizvao. S veseljem sam prihvatio izazov, ipak ne dovoljno istreniran za meč 😉 Ma, ništa se tako strašno nije desilo naravno, ipak, ja sam primjetio neke poruke, upravo one koje često vidim kod drugih, kad ne živiš do kraja što propagiraš. Ipak nekako smo uspjeli “se dogovorit” ja i radionica, pa sam probleme koje vas “pozivam da ostavite pred vratima i budete savršeni” u najavi – doslovno- svoje probleme ostavio pred vratima, jer sam povratio u parku ispred desetak minuta prije. Jeli viroza ili loš ručak, nebitno, pa iako sam pomislio odustat, nisam srećom i ipak, savršeno sam se osjećao dok sam plesao s ekipom (osim u jednom momentu, napola, kad mi je trebalo par minuta da se vratim u koncentraciju). Kasnije sam bio samo jako umoran, al mi je definitivno bilo bolje. Znači da program radi, djeluje. Na njemu sam savršen samo ako to želim biti i ostavim probleme ispred. Pa i doslovno 🙂

Usput sam na samom terminu dobio i neke uvide, poruke, odgovore, koje sam tražio. Na neke sam reagirao dobro, a u jednom trenu znam da nisam uspio proći jedan “test”. Vjerojatno sam ipak bio manje koncentriran za dobru procjenu situacije. Naime, dobio sam intuitivnu “uputu”, ideju što moram napraviti, ali sam se zbunio i završio s lošijom izvedbom neg je trebala biti.

Zanimljivo da sam u prvi mah sasvim krivu stvar mislio da sam progriješio, kasnijom analizom sam došao do drugog zaključka. Dešava se, nije to izazvalo neki bed (vjerojatno to samo ja kužim, kao ono kad bend svira i samo oni znaju da su fulali ton 🙂 Ipak stalo mi je da sve bude dobro pa sam zapamtio formulu. Nadam se za drugu priliku.

Program jeste tu za Vas koji dolazite, ipak, programi su najviše tu zbog voditelja. Odmah nakon što on raste, može rasti onaj tko je došao da raste, a ne da samo statira na programu. Čudi vas ova konstatacija? Ne treba vas čuditi. Stolarska radnja je tu zbog stolara, on u njoj izražava svoju ljubav, vještinu i raste, stvara sebe, naravno na zadovoljstvo nas ostalih. Mi smo tu da uživamo u proizvodima i nagradimo ga. I samo takav je princip ispravan, iako je trenutno oko nas često obrnuto- ovdje su da nam prodaju “zbog nas su tu” a, kao ne zbog sebe. Puna usta marketinga. Ako mene pitate, nije problem da budem iskren: DreamDance postoji zbog mene. Tu je da se razvijam jer nisam mogao naći sebe u statičnijim meditacijama. Naravno da sam voljan često podjelit termin i s drugima. Zašto ne uvijek? Jer često organizaciona procedura, zakazivanje dvorane, spajanje opreme, trošak, oduzme čar samom terminu. Nije mi bed što je nekad puno nekad malo ljudi, naprotiv, zna bit jako lijepo i s malo(osim kad treba platit dvoranu 😉 Finalno je ljepše plesat sa slušalicama na plaži ili rivi, neopterećujuće organizaciono. U biti mi je bed ta igra “mozda ću doć možda neću” koju ljudi imaju, i s ovom godinom ću definitivno zaključit s ovom koncepcijom kakva je sada. Ima čak i ljudi koji uplate pa ne dođu (što je moram priznat više fer prema organizatoru, jer su zauzeli mjesto nekome, što je dosta bitno na ovakvim eventima s malo kapaciteta).

Kakva će biti nova koncepcija još ne znam. Pitat ću samu radionicu kamo želi da idemo 😉 Sigurno će bit još bolje. Nakon jučer sam potpuno siguran u to. Radionica je živa, ona ima poruke, ona ima način da raste, a ja sam tu da to pokušam razumjeti.

I predati poruku još nekome ako je moguće.

Finalno, nemojte da Vas zabrinjava i zbuni to što rekoh da imam plesove prvenstveno za sebe. Ako pronađete kuhara koji NEĆE da jede ono što kuha, odmah bježite iz tog restorana 🙂

Vjerujte onom koji kuha sebi pa i Vas pozove na ručak.

 

ples